Крагујевац

Знамење града Крагујевца је усвојено 17. Априла 1996, дело је Српског хералдичког друштва и пример је нове српске територијалне хералдике. Грб се наводи у три основна нивоа, мада се често праве грешке у употреби (најчешће се користи само велики грб).

Основни грб је штит са сребрним пољем на коме је црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика и рањена у чело по косини црвеном стрелом (што представља један од најстаријих грбова додељених Србији, а од 1804. и популарности у устанку постаје незванични грб Шумадије). Глава штита је расцепљена; у десном пољу је на црвеном сребрни крст између четири иста таква оцила (што је алузија на Крагујевац као престоницу у првој половини XИX века), а у левом на црвеном две унакрст постављене топовске цеви окренуте устима навише (симбол тополивнице, зачетка модерне српске индустрије).

На нивоу Средњег грба се изнад Основног грба јавља златна бедемска круна са четири видљива мерлона и златна дијадема украшена драгуљима (што је још једна представа Крагујевца као некадашње престонице).

Чувари штита на Великом грбу су два на узлет спремна хералдичка крагуја (асоцијација на могући топоним) који придржавају стегове Србије (десно) и града (лево). Оба око врата на плавој траци носе штит, десни плав са отвореном сребрном књигом златног повеза, а леви црн са три златна стуба и обрнутим сребрним шевроном преко свега (симболи града као универзитетског центра и стрељаног одељења В -3). Постамент је шумом обрастао брежуљак са лентом на којој је исписано име града, а о њу је обешен Орден Св. Саве првог степена којим је Свети архијерејски синод одликовао Крагујевац.

Хералдички стег је квадратног облика сребрног поља на коме је хералдички крагуј који стоји на одсеченој плодној златној храстовој грани, а у горњем десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са оцилима на црвеном пољу.