О заставама

Локалне заставе су новија појава у Србији. Постепеним прихватањем хералдичких норматива Српско хералдичко друштво који подразумевају и општински стег/заставу као део великог нивоа грба и заставе су постале један од симбола које у статутима локалних управа могу представљати одређену територијалну јединицу (најчешће општину, а ређе и месну заједницу). Локалне заставе које се користе или су званичне могу се поделити у неколико група:

1. Заставе - хералдички стегови

То су заставе које су инспирисане хералдичким стегом са нивоа великог грба. По стандардима су квадратних пропорција (1:1).

Прву подгрупу чине стегови који понављају мотив са штита, као на пример: Београд, Аранђеловац, Ариље, Чукарица, Лапово.

У другу подгрупу хералдичких стегова спадају они који имају мање или више измењени мотив са штита: Барајево, Нови Београд, Горњи Милановац, Чајетина.

У трећу подгрупу спадају хералдички стегови који су део великог грба, али не понављају мотив са штита: Топола, Врњачка Бања.

2. Заставе са аплицираним грбом или амблемом

Ова група застава је обично произвољних пропорција, али има и примера где су оне дефинисане у одлуци о коришћењу локалних симбола, на пример (Ниш).

Овакве заставе садрже приказ целог грба, обично на једнобојној позадини. Јављају се у употреби чак и у општинама где је хералдички стег усвојен (Љиг, Ужице) што није правилно.

Постоји и пример игнорисања хералдичког стега који је део великог грба уместо кога се званично користи једнобојна заставе са аплицираним великим грбом (Ниш).

Званична употреба целог грба аплицираног на заставу, тамо где хералдички банер није део великог грба, јер тај ниво грба не постоји, може се наћи у примерима: Суботице, Панчева, Новог Сада.